Јабланички управни округ (Jablanica)
Јабланички управни округ је управни округ у југоисточном делу Србије са седиштем у Лесковцу. Према попису из 2011. године на подручју управног округа је живело 216.304 становника. Према прелиминарним подацима пописа 2022. округ има 185.952 становника. Површина управног округа је 2.770 -{км²}- и обухвата 336 насељених места.
Подела Јабланичког управног округа на град и општине
* Град Лесковац је територијална јединица чије је средиште градско насеље Лесковац. Према попису становништва из 2011. године у граду је живело 144.206 становника. Површина града је 1.025 -{км²}- и обухвата 144 насељена места, од којих су три градска насеља. Подручје града је смештено у срцу простране и плодне Лесковачке котлине (дугачке 50 и широке 45 -{км}-), највеће морфотектонске потолине у Србији. Захвата део долине Јужне Мораве и делове сливова њених значајних левих притока, Ветернице и Јабланице. Географско-саобраћајни положај Лесковачке котлине има транзитни карактер. Кроз њу пролазе важне међународне саобраћајнице, као и саобраћајни правци нижег реда. Главни саобраћајни правац повезује Западну и Средњу Европу са Републиком Македонјом, Грчком и Малом Азијом.
* Историја На простору града Лесковца, према грчком историчару Херодоту, је у 5 веку п. н. е. постојало илирско (дарданско) насеље, око којег се гајила конопља. Након победе над Илирима, Римљани у 2. веку затичу једно насеље на левој обали Ветернице, а на брду Хосар подижу тврђаву која доминира околином. У 12. веку византијски цар Манојло дарује предео око данашњег Лесковца, познат као Дубочица, жупану Стефану Немањи. Лесковац је крајем 18. века центар Лесковачког пашалука. Током Првог српског устанка Карађорђев војвода Илија Петровић Стреља диже устанак против вишевековних окупатора Турака, којем се прикључују многи Лесковчани. Лесковац је ослобођен од Турака 24. децембра 1877. године. У Првом светском рату због злодела бугарског окупатора страдало је бројно становништво и поремећен је привредни развој. Током априлског рата Лесковац није много страдао, али је у савезничком бомбардовању страдало септембра 1944. године страдало много цивилног становништва, уништени су вековни културно-историјски споменици и катастрофално је уништен део градског језгра. Током шездесетих и седамдесетих година 20. века лесковачка текстилна индустрија доживљава процват, али почетком деведесетих година привредна и економска рецесија захвата Лесковац. За време НАТО агресија 1999. Лесковац 25. марта доживљава прво бомбардовање.
* Општина Власотинце је територијална јединица са седиштем у Власотинцу. Према попису становништва из 2011. године имала је 29.893 становника. Површина општине је 308 -{км²}- и обухвата 48 насељена места. Општина има брдско-планински карактер који чини преко 80% њене територије. Најнижа тачка је на 230 -{м}- надморске висине код ушћа Власине у Јужну Мораву, а највиша је на 1.433 -{м}- надморске висине. У морфолошком погледу издвајају се две целине, долинско-котлинска и брдско-планинска. Клима општине је умереноконтинентална са жупском варијантом у равничарском-брежуљкастом делу до 500 -{м}- надморске висине.
* Историја Људске заједнице су на територији општине постојале у доба неолита - млађег каменог доба. Илири и Трачани насељавају овај простор током бронзаног-гвозденог доба а покоравају их Римљани током 1. века. Словени насељавају Балкан током 6. и 7. века, док је простор општине био до 12. века под Византијом. Стефан Немања ратујући против Византије, осваја овај простор и припаја га српској држави. Власотиначки крај је све до освајања Турака био у саставу српске државе, а први пут се помиње у 16. веку под именом Власотинац, у попису из 1516. године. Након ослобођења јужног дела Србије од Турака, Власотинце је 1878. године проглашено за варошицу. Становништво врло активно и масовно учествује у Балканским ратовима, као и у Првом светском рату. За време Другог светског рата Власотинце је ослобођено 10. октобра 1944. године када почиње период обнове и изградње.
* Општина Лебане је териториијална јединица са седиштем у Лебану. Према попису становништва из 2011. године имала је 22.000 становника. Површина општине је 337 -{км²}- и обухвата 39 насељених места. Пољопривредно земљиште заузима 63,2%, а шуме 31,7% укупне територије општине. Општина обухвата делове који припадају горњем делу слива Јабланице и Лесковачкој котлини. У рељефу се издвајају Лесковачка котлина и брдско-планински део. Општину карактерише умереноконтинентална клима, са умерено хладним зимама и топлим и сувим летима. Средња годишња температура износи 10,2 °C.
* Историја На овом простору постојале су људске заједнице још од праисторије. Лебане је основано 1878. године, на реци Јабланици поред истоименог села. До развоја насеља долази тек када је постало седиште Јабланичког среза. Било је познато по две тополе, обима око 10 -{м}-, и три велика орахова дрвета која су расла код пешачког моста. У периоду између два светска рата Лебане је остало на нивоу сеоске варошице са малим бројем становника. Године 1976. у Лебану се десила катастрофална поплава у којој су изгубљена два живота, а материјална штета је била велика. Након тога долази до брже индустријализације, захваљујући финансијској помоћи, а место се брже развија.
* Општина Бојник је територијална јединица са седиштем у Бојнику. Према попису становништва из 2011. године имала је 11.104 становника. Површина општине је 264 -{км²}- и обухвата 36 насељених места. Бојник се налази у сливу Пусте реке и испод Радан планине. Географски положај и природна конфигурација општине су специфични. Она се налази ван најзначајнијих магистралних саобраћајница, али чини природну везу северозападног дела Лесковачке котлине са градом Лесковцем и општинама Лебане и Медвеђа. Око две трећине територије општине је брдско-планинско подручје, са снажним утицајем на формирање релативно неповољне конфигурације мреже насеља и неравномеран територијални распоред економских активности и становништва.
* Историја Најстарије праисторијско насеље је откривено у Лапотинцу на локалитету Селиште, фрагменти керамике из старчевачке групе. У Горњем Бријању на локалитету Цунга нађени су остаци винчанско-плочмичке културе кремених оруђа и плоча. Из античког периода потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, које представља римску тврђаву подигнуту вероватно у 3. веку. Римско насеље код Бојника регистровано је на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника. Овде је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина.
Подела Јабланичког управног округа на град и општине
* Град Лесковац је територијална јединица чије је средиште градско насеље Лесковац. Према попису становништва из 2011. године у граду је живело 144.206 становника. Површина града је 1.025 -{км²}- и обухвата 144 насељена места, од којих су три градска насеља. Подручје града је смештено у срцу простране и плодне Лесковачке котлине (дугачке 50 и широке 45 -{км}-), највеће морфотектонске потолине у Србији. Захвата део долине Јужне Мораве и делове сливова њених значајних левих притока, Ветернице и Јабланице. Географско-саобраћајни положај Лесковачке котлине има транзитни карактер. Кроз њу пролазе важне међународне саобраћајнице, као и саобраћајни правци нижег реда. Главни саобраћајни правац повезује Западну и Средњу Европу са Републиком Македонјом, Грчком и Малом Азијом.
* Историја На простору града Лесковца, према грчком историчару Херодоту, је у 5 веку п. н. е. постојало илирско (дарданско) насеље, око којег се гајила конопља. Након победе над Илирима, Римљани у 2. веку затичу једно насеље на левој обали Ветернице, а на брду Хосар подижу тврђаву која доминира околином. У 12. веку византијски цар Манојло дарује предео око данашњег Лесковца, познат као Дубочица, жупану Стефану Немањи. Лесковац је крајем 18. века центар Лесковачког пашалука. Током Првог српског устанка Карађорђев војвода Илија Петровић Стреља диже устанак против вишевековних окупатора Турака, којем се прикључују многи Лесковчани. Лесковац је ослобођен од Турака 24. децембра 1877. године. У Првом светском рату због злодела бугарског окупатора страдало је бројно становништво и поремећен је привредни развој. Током априлског рата Лесковац није много страдао, али је у савезничком бомбардовању страдало септембра 1944. године страдало много цивилног становништва, уништени су вековни културно-историјски споменици и катастрофално је уништен део градског језгра. Током шездесетих и седамдесетих година 20. века лесковачка текстилна индустрија доживљава процват, али почетком деведесетих година привредна и економска рецесија захвата Лесковац. За време НАТО агресија 1999. Лесковац 25. марта доживљава прво бомбардовање.
* Општина Власотинце је територијална јединица са седиштем у Власотинцу. Према попису становништва из 2011. године имала је 29.893 становника. Површина општине је 308 -{км²}- и обухвата 48 насељена места. Општина има брдско-планински карактер који чини преко 80% њене територије. Најнижа тачка је на 230 -{м}- надморске висине код ушћа Власине у Јужну Мораву, а највиша је на 1.433 -{м}- надморске висине. У морфолошком погледу издвајају се две целине, долинско-котлинска и брдско-планинска. Клима општине је умереноконтинентална са жупском варијантом у равничарском-брежуљкастом делу до 500 -{м}- надморске висине.
* Историја Људске заједнице су на територији општине постојале у доба неолита - млађег каменог доба. Илири и Трачани насељавају овај простор током бронзаног-гвозденог доба а покоравају их Римљани током 1. века. Словени насељавају Балкан током 6. и 7. века, док је простор општине био до 12. века под Византијом. Стефан Немања ратујући против Византије, осваја овај простор и припаја га српској држави. Власотиначки крај је све до освајања Турака био у саставу српске државе, а први пут се помиње у 16. веку под именом Власотинац, у попису из 1516. године. Након ослобођења јужног дела Србије од Турака, Власотинце је 1878. године проглашено за варошицу. Становништво врло активно и масовно учествује у Балканским ратовима, као и у Првом светском рату. За време Другог светског рата Власотинце је ослобођено 10. октобра 1944. године када почиње период обнове и изградње.
* Општина Лебане је териториијална јединица са седиштем у Лебану. Према попису становништва из 2011. године имала је 22.000 становника. Површина општине је 337 -{км²}- и обухвата 39 насељених места. Пољопривредно земљиште заузима 63,2%, а шуме 31,7% укупне територије општине. Општина обухвата делове који припадају горњем делу слива Јабланице и Лесковачкој котлини. У рељефу се издвајају Лесковачка котлина и брдско-планински део. Општину карактерише умереноконтинентална клима, са умерено хладним зимама и топлим и сувим летима. Средња годишња температура износи 10,2 °C.
* Историја На овом простору постојале су људске заједнице још од праисторије. Лебане је основано 1878. године, на реци Јабланици поред истоименог села. До развоја насеља долази тек када је постало седиште Јабланичког среза. Било је познато по две тополе, обима око 10 -{м}-, и три велика орахова дрвета која су расла код пешачког моста. У периоду између два светска рата Лебане је остало на нивоу сеоске варошице са малим бројем становника. Године 1976. у Лебану се десила катастрофална поплава у којој су изгубљена два живота, а материјална штета је била велика. Након тога долази до брже индустријализације, захваљујући финансијској помоћи, а место се брже развија.
* Општина Бојник је територијална јединица са седиштем у Бојнику. Према попису становништва из 2011. године имала је 11.104 становника. Површина општине је 264 -{км²}- и обухвата 36 насељених места. Бојник се налази у сливу Пусте реке и испод Радан планине. Географски положај и природна конфигурација општине су специфични. Она се налази ван најзначајнијих магистралних саобраћајница, али чини природну везу северозападног дела Лесковачке котлине са градом Лесковцем и општинама Лебане и Медвеђа. Око две трећине територије општине је брдско-планинско подручје, са снажним утицајем на формирање релативно неповољне конфигурације мреже насеља и неравномеран територијални распоред економских активности и становништва.
* Историја Најстарије праисторијско насеље је откривено у Лапотинцу на локалитету Селиште, фрагменти керамике из старчевачке групе. У Горњем Бријању на локалитету Цунга нађени су остаци винчанско-плочмичке културе кремених оруђа и плоча. Из античког периода потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, које представља римску тврђаву подигнуту вероватно у 3. веку. Римско насеље код Бојника регистровано је на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника. Овде је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина.
Географска карта - Јабланички управни округ (Jablanica)
Географска карта
Земља (геополитика) - Србија
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| RSD | Српски динар (Serbian dinar) | дин or din. | 2 |
| ISO | Језик |
|---|---|
| BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
| HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
| SR | Српски језик (Serbian language) |
